Finansije i Osiguranje - Srbija

Poreske obaveze prilikom korišćenja kriptovaluta u Srbiji: Koji su sve skriveni troškovi

Glavna prednost prilikom korišćenja kriptovaluta je u manjim troškovima prenosa i bržim transakcijama. Međutim, da sve ne bude tako lako, pobrinuo se zakonodavac kroz poreske zakone, koji u skladu sa definicijom digitalne imovine određuju poreski tretman kada se ona prenosi u transakcijama.

Svake godine, 22. maj se obeležava kao Bitkoin Pica dan, odnosno dan kada je kriptovaluta, tačnije bitkoin, prvi put korišćen za kupovinu stvarnih dobara. Ovaj transakcija se desila prvi put 2010. godine i tada je jedna pica plaćena 10.000 bitkoina. Sada 10.000 bitkoina vredi oko 700 miliona dolara, piše magazin "Biznis i finansije".

Danas, 14 godina kasnije, kriptovalute su postale pojam koji je poznat i široj „publici“ a ne samo korisnicima iz IT sveta. Usled velikog otpora, pre svega centralnih banaka, ova valuta je u mnogim zemljama zabranjena, ali ima i država kao što je El Salvador koji je kriptovalutu, tačnije bitkoin, uvrstio kao zvanično sredstvo plaćanja. Ove godine, u SAD su prvi put odobreni i fondovi koji se baziraju na ulaganjima u kriptovalute, što je ocenjeno kao prekretnica u korišćenju digitalnog novca.

Srbija je donela Zakon o digitalnoj imovini kojim se, između ostalog, reguliše i upotreba digitalnih valuta u svakodnevnim transakcijama. Bitno je napomenuti da ovim zakonom kriptovalute u Srbiji nisu definisane kao valute, nego kao imovina. Narodna banka Srbije (NBS) je više puta naglasila u svojim saopštenjima da kriptovalute nisu sredstvo plaćanja u Srbiji. Međutim, NBS je uvela obavezu da se kriptovalute menjaju u ovlašćenim menjačnicama, čiji rad i izdavanje dozvola reguliše upravo centralna banka.

Imajući u vidu da imovina nije sredstvo plaćanja u maloprodaji, izostalo je masovno korišćenje kriptovaluta u svakodnevnim aktivnostima. Njihova upotreba se svela na entuzijaste koji su svoju računicu našli u lakšem prenosu sredstava, odnosno snižavanju bankarskih troškova.

Gde počinju nedoumice?

Glavna prednost prilikom korišćenja kriptovaluta je upravo u manjim troškovima prenosa i bržim transakcijama, jer se zaobilaze visoki bankarski troškovi i komplikovane procedure koje usporavaju prenos kapitala. Međutim, da sve ne bude tako lako, pobrinuo se zakonodavac kroz poreske zakone, koji u skladu sa definicijom digitalne imovine određuju poreski tretman kada se ona prenosi u transakcijama.

Iako se kriptovalute koriste kao valute, kada želite da platite nekog dobavljača ili naplatite neku svoju uslugu, u suštini se radi o razmeni dobara za druga dobra ili usluge. Upravo tu počinju nedoumice oko korišćenja kriptovaluta.

Praksa u Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, nije razvijena, a činjenica da se kod nas ove valute tretiraju kao dobra otežava situaciju kod njihovog evidentiranja i razmene. Kriptovalute imaju različite načine vrednovanja na tržištu, pa tako postoje valute kojima se trguje na berzama i cena se formira na osnovu tržišnih kretanja, dok se druge vezuju za vrednost realnih valuta i prate njihovo kretanje. Sve to utuče na iznos koji će pravna lica prikazati kao vrednost svojih prihoda ili rashoda prilikom korišćenja ovih „valuta“ u svojim transakcijama.

Skriveni "trošak" poreza na dodatu vrednost

Dodatno, kada se razgovaralo o samom prenosu kriptovaluta kao imovine, veliki napori su uloženi da ovaj promet bude oslobođen poreza na dodatu vrednost (PDV). Ministarstvo finansija je prilikom izmena zakona o PDV-u, trgovinu kriptovalutama svrstalo u deo koji se odnosi na promet kapitala (iako kriptovaluta nije valuta prema našim zakonima), tako da je promet kriptovaluta oslobođen PDV-a, ali bez prava na odbitak prethodnog PDV-a.

U prvi mah su svi bili zadovoljni, jer prenos kriptovaluta nije bio opterećen PDV-om od 20% što bi potpuno obesmislilo njihovo korišćenje. Međutim, promet dobara koji je oslobođen PDV-a bez prava na odbitak prethodnog PDV-a isto nosi „trošak“ poreza na dodatu vrednost, ali ovoga puta u smislu prava na odbitak prethodnog PDV-a od dobavljača. Tačnije, obveznici PDV-a koji vrše promet dobara koja su oslobođena PDV-a bez prava na odbitak PDV-a, ne mogu da odbiju ulazni PDV od svojih dobavljača u celosti, već samo u srazmeri za koju obavljaju oporezivu delatnost.

Uzmimo za primer pravno lice koje se bavi IT uslugama i naplaćuje svoje usluge samo u kriptovalutama. Nakon što preduzeće izvrši naplatu, tu kriptovalutu mora da razmeni u menjačnici u dinare kako bi isplatilo plate, platilo svoje dobavljače, kupilo opremu. Sama razmena se posmatra kao promet dobara koja su oslobođena PDV-a bez prava na odbitak prethodnog PDV-a, što znači da će ovo društvo imati jednak iznos redovnih prihoda i prihoda oslobođenih od PDV-a bez prava na odbitak PDV-a. Kako je učešće ovih drugih u ukupnim prihodima 50%, to znači da ovo pravno lice gubi pravo na 50% ulaznog PDV-a, što direktno znači veće rashode.

Da stvar bude komplikovanija, razlike koje nastaju u konvertovanju kriptovaluta u redovne valute stvaraju kapitalnu dobit ili kapitalni gubitak, u zavisnosti da li je društvo koje ih je menjalo zaradilo na razlici ili napravilo gubitak. Samo utvrđivanje rezultata razmene ume da bude prilično zahtevno, jer najčešće nije reč o kupovini kriptovalute na berzi, već je u pitanju „razmena“ za pruženu uslugu ili prodaju dobara. Pored toga, potrebno je voditi evidenciju koliko je kriptovalute nabavljeno po kojoj ceni, te po kojoj ceni je prodato da bi se mogao utvrditi krajnji rezultat.

I pored svih ograničenja, u Srbiji ima kompanija koje koriste kriptovalute u svom poslovanju i na taj način pomažu uspostavljanju prakse pri njihovom korišćenju. Izvršene su i prve pozajmice iz inostranstva u kriptovalutama koje ne podležu registraciji kod poslovnih banaka i Narodne banke Srbije, čime se odmah smanjuju troškovi, ali ipak postoji obaveza obaveštavanja deviznog inspektorata o ulaganjima u ovu vrstu imovine. Nije uobičajeno da se naknada za korišćenje dobara plaća u dobrima kao kamata, ali je zbog same definicije kriptovaluta, moguće da kamatu platite u dobrima.

Slične obaveze i za fizička lica

Obaveze oko prijavljivanja i oporezivanja za fizička lica su vrlo slične onima koje imaju pravna lica. Razlika je u tome što fizička lica nisu pod budnim okom državnih organa, pa je teško ili gotovo nemoguće pratiti prenos kriptovaluta koji se odvija u nekim menjačnicama van Srbije. Zbog ovoga, mali broj fizičkih lica prijavljuje svoje poreske obaveze ili izveštava o količini ove „valute“ koju ima u inostranstvu.

Od ideje da kriptovalute budu rešenje za sve komplikovane procedure i visoke troškove prenosa koje nameće međunarodni finansijski sistem, ograničenja koja postavljaju razni propisi i tumačenja dovela su do toga da je upotreba kriptovaluta opterećena na sličan način kao korišćenje nacionalnih valuta.

Početni entuzijazam u vezi sa kriptovalutama je više puta opao, što zbog čestih prevara, što zbog proceduralnih prepreka u njihovoj svakodnevnoj upotrebi. Uprkos tome, kriptovalute su danas već uobičajena pojava i svaki dan su sve rasprostranjenije. Entuzijastima u ovoj oblasti ostaje da utabaju put novoj „valuti“ i utiču na manje obaveze za njeno korišćenje.